Образовање
Проф. др Светислав Рајшић рођен је у Суботици 30. јуна 1962. године, где је завршио основну, средњу и Вишу педагошку школу. Одрастање у мултикултуралној и мултиконфесионалној средини утицало је на његова религијска, научна и уметничка интересовања, као и на његов интелектуални развој.
Дипломирао je на Учитељском факултету у Сомбору Универзитета у Новом Саду, где је завршио и постдипломске специјалистичке и мастер студије из области дидактичко-методичких наука.
Магистарске и докторске студије из филозофије, из уже научне области историје Цркве, окончао је на Теолошком факултету у Новом Саду, са темом „Крстови Суботице: симболи јединства и различитости“.
Други докторат стекао је на Педагошком факултету у Сомбору Универзитета у Новом Саду, из области библиотекарства, са темом „Прилози за библиографију српске књижевности у Аустралији 1941–1991“.
Хабилитационе постдокторске студије окончао је на Протестантском теолошком факултету у Новом Саду, са темом „Раскол Српске православне цркве у Америци 1963–1991: политика и дијаспорска еклисиологија“.
Професионална каријера
Током осамдесетих и деведесетих година радио је у Градском и Окружном затвору у Суботици, где је обављао дужности надзорника страже и начелника службе обезбеђења, у звању заповедника.
У Министарству унутрашњих послова Републике Србије радио је као овлашћено службено лице за сузбијање привредног криминалитета у економским односима са иностранством, банкарству и другим финансијским организацијама, у Одељењу криминалистичке полиције, у чину мајора, као и на месту начелника Секретаријата унутрашњих послова у Суботици, у чину пуковника полиције.
У Министарству правде Републике Србије, у звањима самосталног и вишег саветника, био је државни службеник у КПЗ Сремска Митровица и управник више окружних затвора: у Новом Саду, Суботици, Гњилану, Врању, Призрену и Прокупљу. Пензионисан је са места управника Окружног затвора у Прокупљу.
Рад у образовању
У периоду од 2001. до 2009. године био је професор по позиву на Теолошком факултету у Новом Саду, где је предавао предмете из историје хришћанске и Српске православне цркве, као и православне литургике.
Од 2009. године продекан је за наставу на Протестантском теолошком факултету у Новом Саду, у звању редовног професора.
У периоду од 2017. до 2022. године радио је као предавач предмета из области методике, шеф Катедре за хуманистичко-спортске студијске програме и помоћник директора за управљање и организацију на Високој школи струковних студија за образовање васпитача и тренера у Суботици.
Научни и књижевни рад
Аутор је више од тридесет научних и стручних радова из области педагогије, историје Цркве, пенологије, библиотекарства и белетристике. Његови радови обрађују теме из историје Српске православне цркве, спортске педагогије, дидактике, методике, науке о казни и српске емигрантске књижевности.
Објавио је више од педесет књига, међу којима се издвајају: Педагошки огледи (1993), Карате педагогија (1995), Ађутант и Затворени круг (романи, 1997), Суботицизам, Крајни путник и Мала књига стваралаштва (збирке песама, 1997–2000), Суботички хришћански верски објекти (2000), Српска православна црква Св. Вазнесења Господњег и српске установе у Суботици 1723–2000 (2000), Избеглица (роман, 2016), Нови радови 1–7 (афоризми и мисли, 2015–2025) и Драме: Излаз 42, Рођендан лажи, Седми тањир, Психолошка помоћ, Монах (2026).
Музика, хобији и интересовања
Поред научног и педагошког рада, бави се музиком и аутор је два ЦД албума са својом рок групом Пастир. Бави се и колекционарством књига, слика, икона, црквених сасуда и музичких инструмената, као и рестаурацијом старих инструмената. Његова интересовања обухватају и цртање, фотографију, режију и баштованство.
Љубитељ је вожње кајаком и мотоциклизма и дугогодишњи је бајкер. Такође je аутор више текстова о унутрашњој мотивацији и личном развоју.
Спорт
Каратеом се бави од 1974. године. Оснивач је, председник и тренер Шотокан карате клуба „Суботица“, носилац црног појаса, 8. дан, и интернационални судија. Био је председник Карате савеза Војводине и учесник бројних националних и међународних семинара.
Аутор је више приручника, видео-материјала и едукативних снимака из каратеа, као и уџбеника „Карате као самоодбрана“. Као инструктор специјалног физичког образовања радио је у Управи за извршење кривичних санкција Министарства правде Републике Србије.
Шампион је Европе за 2026. годину у дисциплини појединачних ката за ветеране, у оквиру ИТКФ-а (Интернационалне традиционалне карате федерације). Творац је специфичних метода вежбања у води („aquabike karate“) и аутор четири оригиналне ката форме под заједничким називом „Rayi“.
Чланства
Редовни је члан Матице српске у Новом Саду, председник Независног удружења писаца Војводине, члан редакције часописа „Сениор“, рецензент Теолошког часописа и председник Управног одбора невладине организације „Човек и друштво“. Председник је Шотокан карате клуба „Суботица“.
